Bruto investicije u osnovna sredstva, po tehničkoj strukturi

 Republički zavod za statistiku

 Sektor za nacionalne račune, cene i poljoprivredu

Svetlana Jelić

Statističar metodolog

Milana Rakića 5, Beograd, Republika Srbija

svetlana.jelic@stat.gov.rs

+381 11 2412922

+381 11 2401284

Bruto investicije u osnovna sredstva predstavljaju nabavke kapitalnih dobara ostvarene od strane poslovnih subjekata u zemlji, u cilju dobijanja novih i povećanja vrednosti ili zamene postojećih kapaciteta, umanjene za dezinvestiranje, tj. otuđenje osnovnih sredstava (prodaja, razmena osnovnih sredstava - trampa i kapitalni transferi u naturi). Osnovna sredstva predstavljaju sva materijalna i nematerijalna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje u dužem periodu (najmanje jednu godinu), pri čemu se, bez menjanja prvobitnog oblika, postupno troše prenošenjem njihove vrednosti na nove proizvode i usluge. Ona mogu biti kupljena u zemlji ili inostranstvu, stečena trampom, primljena kao kapitalni transferi u naturi, proizvedena i zadržana za sopstvenu upotrebu ili nabavljena putem finansijskog lizinga.

Klasifikacije u skladu sa Evropskim sistemom računa (ESA 2010)/Sistemom nacionalnih računa  (SNA 2008).

Ukupna ekonomija (S.1): nefinansijski (S.11)  i finansijski sektor (S.12), sektor države (S.13) i sektor domaćinstava (S.14), uključujući i neprofitne institucije koje pružaju usluge domaćinstvima (S.15).

Obračun bruto investicija u osnovna sredstva u Republici Srbiji zasniva se na principima i definicijama ESA 2010/SNA 2008. Posmatrano sa rashodne strane BDP se obračunava na sledeći način:

BDP           = izdaci za ličnu potrošnju sektora domaćinstava (P.3 u S.14+S.15)

                 + izdaci za ličnu potrošnju sektora države (P.3 u S.13)

                 + bruto investicije u osnovna sredstva (P.51G)

                 + promene u zalihama (P.52)

                 + promene u dragocenostima (P.53)

                 + izvoz robe i usluga  (P.6)

                  - uvoz robe i usluga  (P.7)

Nacionalni računi se bave ukupnom ekonomijom, kao i njenim institucionalnim sektorima, kombinujući podatke iz različitih baznih statistika. Prema ESA 2010 osnovna statistička jedinica je institucionalna jedinica. Institucionalna jedinica predstavlja ekonomsku jedinicu koja je sposobna da se, za sopstveni račun, uključuje u ekonomske aktivnosti i transakcije sa drugim jedinicama. 

Nacionalni računi kombinuju podatke iz više izvora. U kontekstu nacionalnih računa, koncept statističke populacije nije striktno primenljiv.

Referentno područje za obračun sistema nacionalnih računa je teritorija Republike Srbije. Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinačnim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Podaci o bruto investicijama u osnovna sredstva, u skladu sa ESA 2010, dostupni su od 1995. godine.

Bazni period nije primenljiv. Odluka Komisije 98/715/EC preporučuje obračun u stalnim cenama (cenama prethodne godine) i ulančanim merama obima.

Milioni RSD

Kalendarska godina

Informacija nije dostupna.

Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09), člana 7. i 35. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07) i članovima 9, 15, 16  i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54 /07 104/09 i 36/10 ) direktor RZS-a usvojio je Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku koji propisuju mere za srovođenje zaštite podataka i informacija u RZS-u.

Pored toga, Uredba (EZ) br. 223/2009 o evropskoj statistici (uvodna izjava 24 i član 20 (4)) od 11. marta 2009. godine (OJ L 87, str. 164) predviđa potrebu za utvrđivanjem zajedničkih principa i smernica kojima se obezbeđuje poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike i pristup poverljivim podacima, uz odgovarajući tehnički razvoj i zahteve korisnika u demokratskom društvu.

Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3. Pravilnika predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci. Individualni podaci se mogu dati samo vlasniku tih podataka. Pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora imaju samo oni zaposleni u Zavodu koji su za to ovlašćeni rešenjem direktora Zavoda.

Takođe, podaci koje RZS dostavlja sa oznakom poverljivosti ili datumom embarga ne publikuju se dok se ne povuče oznaka poverljivosti u naknadnoj transmisiji ili do isteka datuma embarga.

Datumi objavljivanja podataka nacionalnih računa naznačeni su u Kalendaru publikacija, koji se ažurira godišnje. Kalendar se donosi pre početka kalendarske godine na koju se odnosi i omogućava pregled svih statističkih publikacija sa precizno navedenim naslovom, referentnim periodom i datumom objavljivanja.

Obaveštenje zbog odstupanja od Kalendara objavljuje se na veb-sajtu. U slučaju da je neophodno odlaganje objavljivanja podataka zbog iznenadnih problema (npr. tehničkih razloga), novi datum objavljivanja, sa navedenim razlogom, stavlja se u Kalendar.

Kalendar publikacija  donosi se i objavljuje na veb-sajtu RZS-a pre početka kalendarske godine na koju se odnosi i omogućava pregled svih statističkih publikacija sa precizno navedenim naslovom, referentnim periodom i datumom objavljivanja.

U skladu sa Evropskim statističkim kodeksom, statistički podaci se publikuju na objektivan, profesionalan i transparentan način, uz poštovanje profesionalne nezavisnosti, u kojem se svi korisnici tretiraju jednako. Ovi principi regulišu se Evrostatovim protokolom o nepristranom pristupu podacima za korisnike.

Godišnja.

Podaci nacionalnih računa Republike Srbije, u formi saopštenja, dostupni su na veb-stranici RZS-a.

Podaci nacionalnih računa Republike Srbije dostupni su na veb-stranici RZS-a.

Baze podataka RZS-a i Evrostata.

Podaci nacionalnih računa izrađuju se na agregiranom nivou, ali postoje slučajevi u kojima samo jedna ili nekoliko velikih kompanija predstavljaju celu jednu delatnost. U ovom slučaju, davanje podataka za pomenutu delatnost značilo bi davanje individualnih podataka. U Pravilniku o načinu i postupku davanja podataka koji donosi RZS, ova vrsta informacija se tretira kao pojedinačni podatak koji može biti dostupan bez identifikatora (anonimni mikropodaci). Shodno članu 7 Pravilnika: „Zavod obezbeđuje individualne podatke bez identifikatora (anonimni mikropodaci) na osnovu zahteva koji mogu podneti: akreditovane naučnoistraživačke organizacije (instituti, fakulteti, univerziteti i centri izuzetnih vrednosti); istraživači i studenti doktorskih studija; kao i institucije koje sprovode poseban projekat koji se finansira od strane nacionalnih ili međunarodnih istraživačkih programa.“ 

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Opšti metodološki okvir definisan je u Evropskom sistemu računa - ESA 2010.

Nije dostupno.

RZS je uveo „Politiku kvaliteta“ kao opšti okvir na osnovu koga definiše dizajn i implementaciju sistema upravljanja kvalitetom i „Strategiju kvaliteta“, kao okvir za realizaciju svih aktivnosti za implementaciju RZS-ovog upravljanja kvalitetom. Sistem upravljanja kvalitetom RZS-a oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice – CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management – TQM), koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS). Model upravljanja ukupnim kvalitetom generalno definiše oblasti delovanja i kriterijume koji se moraju uzeti u obzir u upravljanju kvalitetom. Na osnovu toga, RZS je definisao četiri oblasti za kontinuirano poboljšanje kvaliteta: 1. Orijentisanost ka korisnicima, 2. Kvalitet statističkih proizvoda i procesa, 3. Jačanje saradnje sa davaocima podataka i 4. Profesionalni razvoj i zadovoljstvo zaposlenih.

Nacionalni računi su, zbog svog velikog značaja za administrativne potrebe, predmet redovnih međunarodnih provera, npr. od strane Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development – OECD).

Statistički menadžment informacionog sistema (Statistical Management Information System – SMIS) ili baza podataka o usklađenosti koristi se za merenje usklađenosti statistike sa statističkim standardima EU; kako implementacije metodoloških, tako i pravnih statističkih preporuka. 

Nacionalni računi su, kao kvantitativna osnova, relevantni za sve koji se bave ekonomijom i koriste nacionalne račune za potrebe planiranja, analize, modeliranja i predviđanja, počev od Ministarstva ekonomije, Ministarstva finansija, Privredne komore, Narodne banke Srbije, kao i državnih organizacija i drugih organizacija od javnog interesa, koji učestvuju u kreiranju i razvoju ekonomije. Pored toga, nacionalni računi su takođe značajni za ciljne grupe korisnika (stručna javnost, novinari itd.). Godišnji nacionalni računi pružaju kompletan i konzistentan prikaz investicija za ekonomiju u celini, kao i po institucionalnim sektorima. 

Informacija nije dostupna.

Potpunost podataka nacionalnih računa u Republici Srbiji može se posmatrati u kontekstu ispunjavanja uslova dostavljanja podataka Evrostatu predviđenih Programom o dostavljanju podataka Evrostatu (plan dostavljanja). Dostavljanje podataka nacionalnih računa Evrostatu, u skladu sa ESA 95, započeto je u februaru 2013. godine. Počev od oktobra 2014. godine, dostavljanje podataka nacionalnih računa Republike Srbije se odvija kao redovna aktivnost predviđena u skladu sa ESA 2010. 

Tradicionalne mere tačnosti bi bilo teško primeniti na rezultate obračuna nacionalnih računa, ali se mogu indirektno primeniti procenom pouzdanosti objavljenih analiza revizija BDP-a i njegovih komponenti.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Godišnji podaci o investicijama u osnovna sredstva objavljuju se 9 meseci po isteku referentnog perioda, kada se i prema Programu transmisije ESA 2010 dostavljaju Evrostatu. 

Datumi objavljivanja podataka nacionalnih računa naznačeni su u Kalendaru publikacija, koji se ažurira godišnje. Kalendar se donosi pre početka kalendarske godine na koju se odnosi i omogućava pregled svih statističkih publikacija sa precizno navedenim naslovom, referentnim periodom i datumom objavljivanja.

Obaveštenje zbog odstupanja od Kalendara objavljuje se na veb-sajtu. U slučaju da je neophodno odlaganje objavljivanja podataka zbog iznenadnih problema (npr. tehničkih razloga), novi datum objavljivanja, sa navedenim razlogom, stavlja se u Kalendar.

Na evropskom i globalnom nivou postoji velika uporedivost nacionalnih računa zahvaljujući primeni opšteprihvaćenih smernica o nacionalnim računima utemeljenih u ESA 2010/SNA 2008. Od oktobra 2014. godine, zvanično se primenjuje nova metodologija nacionalnih računa – ESA 2010; počev od tog dana, dostavljanje podataka Evrostatu obavlja se u skladu sa Evrostatovim Programom dostavljanja podataka.

U RZS-u, serije podatka o bruto investicijama u osnovna sredstva u skladu sa ESA 2010 raspoložive su od 1995. godine.

Podaci objavljeni u okviru nacionalnih računa (pokrivenost ukupne ekonomske aktivnosti) često se razlikuju od podataka objavljenih u okviru relevantnih podataka granskih statistika o sličnim ili naizgled istim varijablama. U većini slučajeva to je rezultat metodoloških razlika i prirode računovodstvenog sistema koji integriše mnoštvo različitih izvora podataka kako bi se izračunali rezultati za jednu varijablu.

Međutim, upoređivanje sa drugim statistikama na detaljnom nivou često će pokazati razlike, delom zbog razlika u definicijama varijabli, a delimično zbog razgraničenja kalendarske godine i zahteva za što potpunijim obuhvatom ekonomske aktivnosti za potrebe nacionalnih računa.

Serije podataka nacionalnih računa u Srbiji su interno konzistentne.

Informacija nije dostupna.

Podaci o investicijama revidiraju se u skladu sa nacionalnim planom revizije. Opšta politika revizije kao zvanični dokument je usvojena i objavljena.

Objavljeni podaci smatraju se konačnim, ukoliko nije drugačije navedeno. Korekcije i revizije su moguće.

Podaci o investicijama revidiraju se u skladu sa nacionalnim planom revizije. Revidirani podaci dostupni su u bazi podataka RZS-a čim se izvrši njihova validacija. 

Revizija podataka godišnjih nacionalnih računa vrši se kada se pojavi potreba za uvođenjem: metodoloških promena (izmenjeni pojmovi, definicije, klasifikacije), promene statističkih metoda, promene izvora podataka, promene pokrivenosti izveštajnih jedinica, ispravke grešaka i ispravke izvornih podataka i procena. 

Značajne metodološke promene se najavljuju i korisnici se o njima mogu informisati na sajtu RZS-a.

Nacionalni računi kombinuju više izvora podataka. 

Godišnja.

Tehnike prikupljanja podataka variraju u zavisnosti od metoda obračuna, raspoloživih statističkih izvora, određenog računa u sistemu računa, blagovremenosti izveštavanja podataka i drugih faktora.

Podaci o bruto investicijama u osnovna sredstva kontrolišu se radi obezbeđivanja njihove tačnosti i potpunosti. Kontrola se radi interno, od strane RZS-a i eksterno, od strane Eurostata, koristeći sistem jednačina zasnovanih na aritmetičkim ograničenjima kao i na računovodstvenim odnosima.

Podaci o investicijama po tipovima osnovnih sredstava obračunavaju se u okviru godišnjih nacionalnih računa RZS-a. Kompilacija agregata bruto investicije u osnovna sredstva izvodi se u nekoliko faza:       

• preuzimanje podataka iz statističkih istraživanja i administrativnih izvora u agregiranoj formi,
• konceptualna prilagođavanja,
• statističke imputacije (neobuhvaćena ekonomija i dr.),
• korekcije usled procedure balansiranja proizvodne i rashodne strane BDP-a, kao i prilagođavanja proizašla iz balansiranja tabela ponude i upotrebe.

Prilagođavanja primarnih izvora podataka koji se koriste u obračunu bruto investicija u osnovna sredstva mogu biti: konceptualna prilagođavanja, statistička prilagođavanja i prilagođavanja u cilju balansiranja agregata, kao i prilagođavanja proizašla iz balansiranja tabela ponude i upotrebe.

Bruto investicije u osnovna sredstva, kao i bruto domaći proizvod, obračunavaju se u okviru godišnjih nacionalnih računa RZS-a.